Морамо знати

СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА

Она је највећи израз и доказ Божије љубави према људима.Бог је тако заволео свет,да је Сина свога дао,да ни један који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јован 3,16).А Син Божији толико воли људе, да се за спасење људи жртвовао драговољно на Голготи и свакодневно тајанствено жртвује у храмовима, да би нам омогућио духовно сједињење са Њим и светој тајни причешћа.

Свето причешће – извор вечног живота. Пре него што је установио ову свету тајну,Господ Исус,у препирци са Јеврејима, открио је какав значај она има за људе: „ Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети… Ја сам хлеб живота.Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше.Ово је хлеб који силази с неба, да ко од њега једе не умире.Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хлеба, живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света… Ако не једете тела Сина човечијега, и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи.

Свето причешће – највеће благо за хришћанина. У светом причешћу даје се хришћанину, поред вечног живота, и сва друга добра која су у Бога: очишћење од духовне прљавштине и греха, освећеље душе и тела, просвећење разума и чула, здравље души и телу,мир и спокојство души, радост, љубав према Богу и свима Његовим створењима,духовна снага у борби са грешним искушењима,обожење- као последица сједињења са Божанском Тројицом спасење.Али сва ова добра не дају се свима него онима који се постом, молитвом и покајањем оцисте од греха и на тај начин се припреме за сједињење са Господом и срце своје за стан Пресвете Тројице.

Свето причешће – исцељује од болести. Ако се свето причешће прима достојно са надом, оно може, по сведочанству светог Јована Златоуста, да исцели сваку болест.Ова сведочанства потврђују свакодневни примери.Само што се такви примери ретко записују и објављују.И отац Јован Кронштански уверава да су се и у његовој пастирској пракси после светог причешћа догађала многобројна исцељења тешких болесника, чијем се оздрављењу нико није надао.

Свим хришћанима се заповеда да се често причешћују, и то као прво Владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, а као друго у Делима и Правилима светих Апостола,светих Сабора, атакође и сведочанствима божанских Отаца, а треће самим речима, чином свештенослужења Свете Литургије, и коначно самим Светим Причешћем.

Господ наш Исус Христос нам је пре свега оставио Тајну Причешћа, рекавши: „Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје,које ћу дати за живот света „ (Јн.6,51)“.То јест храна коју Ја желим да вама дам, – то је Тело Моје, које Ја желим да дам за живот целога света. То значи да је Божанско причешће за вернике нопходан саставни део духовног живота по Христу, и пошто тај духовни живот у Христу не треба да се гаси и прекида (како каже Апостол, дух се не гаси (1Тес. 5,19 )), већ треба да буде одлучан и непрекидан, да живи не би живели за себе, већ за Онога који је за њих Умро и Васкрсао, то јест да живи верници више не би живели сопственим и телесним животом, већ животом Христа, Који је за нас Умро и Васкрсао- уз неопходност се захтева да буде непрекидно и то што њега чини, то јест Божанско Причешће.

Ина другом месту Господ заповеда: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи“(Јн.6,53). Из ових речи следи да је Божанско Причешће неопходно за хришћане исто толико колико им је потребно и свето Крштење, пошто је ту исту двоструку заповест коју је рекао за Крштење рекао и за Божанско Причешће.Он је о светом Крштењу рекао: „Заиста,заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“(Јн.3,5).И о Божанском Причешћу говори слично: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи“(Јн.6,53).Дакле, како нико без Крштења не може живети духовним животом нити се спасти, тако нико не може да живи ни без божанског ПричешћамМеђутим, пошто се те две Тајне разликују по томе што се Крштење врши само једном, а Божанско Причешће непрекидно и свакодневно, одатле произилази да за Божанско Причешће постоје две неопходне ствари: прво, треба се причешћивати, а друго, треба се непрекидно причешћивати.