• Крсну Славу почиње да слави син када оснује сопствено домаћинство. Погрешно је схватање да син не слави док му је отац жив, јер шта да раде они који су у иностранству.
  • Слава се увек слави, па и кад се деси смртни случај у породици. Управо је онда важно да се уз молитве за здравље живих сетимо и упокојених, јер су молитва и милостина једино што можемо да учинимо за њихов покој.
  • Кад Слава падне у постан дан, ОБАВЕЗНО се спрема посна трпеза. Велики је грех спремати мрсна јела да би угодили себи и гостима. Тог дана треба да се умилостивимо и угодимо нашем најдражем госту – Светитељу кога славимо.
  • У нашем народу неки погрешно кажу да се славско жито не спрема за светог Илију у светог архангела Михаила, зато што су они живи. Ово је велика грешка, јер се жито не спрема за покој душе светца, него у славу и част његову, а у спомен наших умрлих предака.
  • Сви Светци су живи и Христу Господу, па се жито спрема за сваку Славу.