О цркви у Дреновцу

Црква светих архангела Михаила и Гаврила

Црква се налазила на крају села Дреновца, на локалитету Каловица. О њој је Андрија Јоакимовић 1735. године записао:

„Церков села Дреновца и села Преке Баре и села Табановића, парохије попа Мојсеја Стојановића. И код села Дреновца средњег церков отстоит један вертал сахата далеко. Храм јеја св. Архистратигов Михаила и Гаврила, долготоју кловтер пјат и шириноју кловтера два и пол висиноју кловтер једин и шуха два, от бервана подзидана, покривена шиндроју растовоју доста добро. Во олтарју св. трапеза от дасака растови на столпје растовом, шириноју пјади три и должиноју пјат, освјашчена не знат сја је ли. На трапези плашчаница от бјела платна, и друга от чита. На трапези антимис дебела платна, неизображен, стародревно, на њем непотребно служби Божијој совершати сја који антиминс узимљемо к себи и пребирамо. Проскомидија весма слаба, потир и дискос от лима, звјездица от пиринча, аер и дарци от чита. Фелона от платна два, стихар от чита, наруквици једна от чита шарена; чирака два от туча, за теплоту ибричић от бакра, сајединеница от калаја, звонце от туча, кадилница једна. Олтар прегражден дасками. Двери на олтарју доста нове; завјеса на двери от платна плаветна. На десном иконостасу два образа Спаситељева на велико коло, образ св. Предтечи на велико коло, образ св. Николаја, икона Вознесенија Христова, образ св. апостол Петра и Павла, икона пресв. Богородици, старовремена; на левом иконостасу икона на велико коло, икона св. Архистратига, икона св. Јерархов, моленије Христово, стародревно, више двереј недремано око, прочија различнии малии икона числом 8. Завјесе на иконостаси от платна и једна от чита. Чираци в паперти древјани и на њима неколико свјешча. Налоња гдје сја читајет по старом обичају справљена. Књиг церковнии: Лазаревац сербскиј, Трбник сербскиј, више њест. На налоњи покров от платна. Крест више двери на њемже изображено распјатије Христово, више двери икона различнии стари покварени 13. Кандило от ђинђува једно, чирак гвозден једин, тетрапода двоја на њима покрови от платна бјела; епитрахиљ от мусула једин. Свода в церкви не имјејет, патосата њест. Припрата женска преграждена дасками и врата једна от запада; умивалници и крестилници њест. Парохијалини Христијани в церков не ходјат, токмо преко године два или три крат, а на Рождество Христово никогдаже обичај не имјејут к церкви приходоти и Богу молити сја“. Прича се да је ову цркву обновио кнез Шоба пре Првог српског устанка, и да су га, због тога, Турци убили на превару.

Докле је ова црква постојала није нам познато, тек 1827. године Јоаким Вујић пише да је у Дреновцу видео малу од дрвета начињену цркву, чији је храм свјатиј великомученик Георгиј. Међутим, овде долази до неслагања у изворима. Према попису извршеном 1836. године, црква дреновачка, посвећена св. архистратигу Михаилу налазила се „украј баре Каловића, измежду села Дреновца и Шеварица“. Исто тако постоји неслагање у погледу године њене градње. Мита Петровић каже да је грађена 1819. године4, док поменути попис каже да је грађена 1818. године. Грађена је од шепера и облепљена блатом. Имала је сав инвентар и одежде потребне за обављање молитава, а посебно се истиче да је имала ђачке чираке. Од књига је имала: Јеванђеље, Апостол, Служебник, Требник, Триод, два Минеја празнична, два Пентикостара, Минеј општи, Октоих од 8 гласова, Ирмологију, октоих од 5 гласа, Благопотребна прошенија, два Псалтира, Часослов стари, стару Србуљу и Октоих до 5 гласа. Имала је и звоно од 150 фунти.

Предање о старој цркви није заборављено, родила се идеја да се старо црквиште рашчисти, уреди и обнови храмовна слава. То је и учињено 26. јула 2008. године након 110 година служена је служба у славу и част светихAрхангела, а чинодејствовали су: архијерејски намесник поцерски Драган Петровић, парох дреновачки Слободан Стојићевић ,парох шеварички Душко Грујић, парох причиновачки Радован Симеуновић, парох узвеачки Илија Исаиловић. Овом службом родила се идеја о обнови овог храма на месту где се црква некада налазила. Седницом одржаном 6. октобра 2008. године донесена је одлука да се стара црква обнови. Добивши благослов за њену обнову од Епископа шабачког господина Лаврентија приступили смо прикупљању потребних докумената за њену обнову. Пројекат за ову цркву урадио је дипломирани грађевински инжињер Драган Лукић из Шапца, а радове је изводила фирма Миломира Ненадовића из Велике Врањске.Темење смо урадили 2009. године када су и освештани.Због недостатка средстава радове смо наставили 2011. године. Градња је трајала две године углавном добровољним прилогом верних. Значај њене обнове је веома велики јер је то била матична црква из које су се изродиле нове цркве тј.нове црквене општине. Из њеног крила родиле су се цркве у М. Причиновићу, Шеварицама, Узвећу, Штитару и нова црква у Дреновцу .У раније време она је око себе окупљала народ у тешким временима,самим тим да бисмо вратили то време где су се наши преци окупљали решили смо да на том месту новоподигнута црква буде наше место окупљања.Ако узмемо предање као чињеницу постојања, а знамо да је предање старије од писане речи онда долазимо до сазнања да је постојање ове цркве старије и од града Шапца. Образложење: нови храм у Дреновцу подигнут је 1864-65. године, а стара црква по предању је служила више од 400 година, па бисмо могли закључити да је њено постојање негде око 1464-65. године. Само ових неколико примера је довољно да покажу значај њене обнове. Ово нас је све потстакло да кренемо у обнову старе цекве Светих Архангела Гаврила и Михаила на Каловици 2009. године, сви радови су приведени крају, па је у пољу међу њивама на старом месту засијао нови Храм. Камени часни престо који је био у старој цркви поново је враћен на место где је некада био.На дан Светих Архангела Гаврила и Михаила 26. јула 2014. године освештана је Црква на Каловици. Цркву је освештао Епископ шабачки Лаврентије уз саслужење Архијерејског заменика протојереје-ставрофора Мирка Вилотић, Архијерејског намесника поцерског протојереја-ставрофора Драгана Петровић, пароха шеваричког протонамесника Душка Грујић ,пароха узвеачког протонамесника Илију Исаиловић, пароха м.причиновачког јереја Радована Симеуновића и пароха дреновачког Слободана Стојићевића који је тога дана одликован чином протојереја.

Црква Вазнесења Господњег

Године 1859. црквена управа цркве дреновачке моли Министарство просвете да им се дозволи да саграде нову цркву. Молба им је одобрена с тим што је стављена примедба на план цркве да проскомидија треба да буде окренута истоку. Црква је саграђена тек 1865. године. Исте године цркву је осветио шабачки епископ Мојсеј.

Црква је много страдала у Првом светском рату. „Њен звоник и кубе непријатељ је топовима срушио; платна испробијао, кров, прозоре, врата полупао; намештај, библиотеку, иконе, одежде (за 6 свештеника од свиле и кадифе са златним ширитом); богослужбене књиге, сасуде, утвари и др…намештај уништио, а делом разнео. И, најзад, да би варварство било потпуно, он је од цркве створио прво магацин, а затим обор где је говеда а затим и другу марву држао…наравно пошто је и саму часну трпезу превалио и уништио“.

Храм Вазнесења Господњег у Деновцу озидна је по наредби Михаила Обреновића пошто је стара црква била склона паду па по његовој наредби 1864 године почело је зидање новог Храма у центру села. Завршен је 1865 године када га је и освештао епископ шабачки Мхаило. За време првог светског рата 1914 године храм су срушили крштени варвари аустро-мађари, мислећи да се на звонику храма налази осматрачница. По наредби Краља Александра Карађорђевића 1923 године храм је обновљен, али никада више није враћен првобитни изглед храма него је смао торањ завршен на месту докле је био срушен. После ове обнове храма већих послова око његовог одржавања није било па сходно томе кровна констрикција је у јеко лошем стању као и фасада. Храм је под ранијом заштитом Завода у Ваљеву.

Као споменик културе који краси село, више није могло да се гледа да овај храм под зубом времена пропада. Уз помоћ добрих људи који раде у Заводу који су нам први помогли да почнемо са обновом ове светиње. Обнова је почела 2016 године прикупљајући новчана средства, и извршити тачан предрачун радова.Пројекат и предрачун радова урадила је грађевинска фирма„Трем градња“ из Ваљева која је изводила радове на крову самог храма.Површина крова је 4 ара, па сама обнова захтевала је доста материјала. Урађен је нов кров,замењене греде, извршено дашчање,постављена изолација и нов цреп. Рад на обнови храма није стала мада иде нешто спорије. Кренуло се са уређењем фасаде, чија је последња већа обнова била после првог светског рата.пошто је велика површина фасаде она захтева много материјала за њену санацију. Фирма „Rofix“ израчунала је да за обнову ове фасаде потребно 12,5 тона материјала. Велика количина материјала захтева велика средства.

Уз Божију помоћ надамо се да ћемо некако скупити средства да се ова највећа сеоска Црква у Мачви обнови.